Podizanje svesti šire javnosti o zakonskoj zabrani nasilja nad decom.
Težište kampanje je na zakonskoj zabrani nasilja nad decom i na na tome da se pozove lokalna zajednica da reaguje, uključujući i odgovorne faktore u zaštiti dece.
Siromaštvo je najveći udarac za dečija prava, njihovo sigurno, mirno i zdravo detinjstvo. Save the children veruje da siromaštvo može biti pobedjeno.
U prethodnom režimu pojmovi kao sto su moral, krivica, nacija, autoritet, pravda, toliko su se ofucali da ne znače više ništa. O njima govore poznate ličnosti vizuelno predstavljene u situaciji u kojoj nikada nisu bili, ili u situaciji koja ih najbolje prikazuje.
Serija doprinosi „demetropolitizaciji“ naše zemlje i afirmisanju lokalnog, različitog i pojedinačnog. Glavni junaci govore o kriterijumima, „potrošenosti“ morala, komunikaciji, sistemu vrednosti, autoritetu, promenama, idealima, ideologiji, korupciji, tranziciji, nezavisnosti, uspehu, tradiciji, mentalitetu…
Kroz praćenje priče tri žene različite nacionalnosti čije su kuće jedna pored druge, upoznajemo se sa njihovim životima, običajima i razlikama koje ne ugrožavaju jedni druge.
Britanski Savet postoji u Jugoslaviji preko 60 godina. Pod nazivom Moving, prateći i sam čin preseljenja u nove prostorije saveta na Terazijama, nastao je film koji prikazuje programe iz kulture i umetnosti Britanskog Saveta.
Projekat je kompletiran dokumentarnim serijalom „Život uživo“ koji prikazuje proces stvaranja kalendara Umetničke grupe FIA.
Preispitivanje odgovornosti intelektualne elite za sve što nam se dešavalo, kao i odgovor na pitanje da li su ćutanjem intelektualci pristali na sve što nam se dešavalo, osnovna je ideja TV serijala. Ambicija projekta je da utiče na demokratizaciju, unapređenje i promociju ljudskih prava na lokalnom nivou, a u cilju trajnog poboljšanja životne svakodnevnice građana.
Izlaz je da počnemo normalno da živimo, da se oslobodimo strahova i da prestanemo da ubedjujemo sebe da je OVO normalan život koji živimo.
CD ROM i prateća knjiga intervjua pod nazivom Nepristajanje knjiga o aktuelnim događajima, protestima, zabrani medija, pojavljivanju novih, urbanih muzičkih bendova. Nepristajanje je potraga za pristojnošću, srdačnošću i odsustvom verbalnog zlostavljanja.
Jedinstven stav je da političari treba da zauzimaju upravo onoliki značaj kolike su i njihove, od plastelina, napravljene figure, da, konačno, posle deset godina, treba da prevaziđemo priče koje nas dele, a tiču se toga koliki je ko patriota i da li su izdajnici svi oni koji puše Marlboro i piju koka kolu?
Suočeni sa zabranama medijskog i ljudskog kretanja, poslednjih deset godina, mnogo ljudi je napustilo Jugoslaviju, Srbiju, Beograd, u potrazi za drugačijom stvarnošću.“BOM DIA“ je video o onima koji su u traganju za pristojnim i normalnim životom izabrali Portugal, ultra-perifernu zemlju, u samom kutku Evrope.
Kampanja namenjena obrazovanju biračkog tela. organizovana je u septembru 2000. godine pred savezne izbore u SR Jugoslaviji. Ciljna grupa kampanje InfoUdar bili su obični ljudi, a osnovni cilj njihovo uključivanje u predizborni proces i davanje mogućnosti da se oglase u medijima.
ĆIBU-ĆIBA se bavi prepoznavanjem vrednosti, preostalim urbanim mestima, klubovima, pozorišnim scenama, protestima protiv ukidanja slobode štampe i zabrane rada nezavisnih medija.
Video o ljubavnoj vezi radio voditelja ispričanoj kroz razmišljanja slušalaca noćnog kontakt – programa. Ova priča pokazuje da svaka ljubav razrešava ista pitanja. Kao što i u ljubavi postoji borba protiv osećanja zavisnosti, gubitka samopouzdanja, identiteta i slobode, tako smo i u svakodnevnom životu suočeni sa istim emocijama. Elementi ove ljubavne veze su i metafora društva u kojem živimo.
Video o predstavama „Džepnog pozorišta M“ neuropsihijatrijske bolnice „Dr. Laza Lazarević“.u Beogradu, pokušaj je da se, pored pitanja straha od ludila i smrti, razreši i pitanje straha od slobode.
Od 1991. do 1994. u London se iselilo oko 15 000 ljudi iz Beograda. Među njima su i moji prijatelji koji su srce Beograda menjali za nepostojeću londonsku maglu, Capitol radio i, možda, refjudži status. Da li je danas odlazak, još uvek, stvar ličnog izbora: Pokupiš se, pa odeš?!
„Isprepletanost muzike, književnosti, slikarstva, filma – to sve zajedno u urbanom ruhu – nešto je što u „FRASU“ objedinjuje sasvim različite ličnosti, različitih generacija, biografija i opredeljenja. Grad više nije ono što je nekada bio i muzika je neka vrsta poslednjeg skloništa. Muzika ostaje kao poslednji znak prepoznavanja…“
(Velimir Kazimir Ćurgus, „Politika“)
Slikanjem na životinjskim kožama, slikar i karikaturista Milenko Mihajlović, pokazuje svoj odnos prema ratu. Ako može da se manipuliše ljudima, zašto ne bi moglo da se manipuliše kožama?! On to, kako kaže, radi u cilju umetnosti.
Prikaz knjige pisca Srđana Valjarevića
'/%3E%3C/svg%3E){kind=small}
