Dokumentarni film Deca bez adrese dobio je Nacionalnu nagradu za dostojno izveštavanje o siromaštvu i socijalnoj isključenosti „REFLEKSIJA“ u kategoriji TV priloga.
Cilj produkcije TV dokumentarnog filma (50 min) „Deca bez adrese“ i 11 video klipova, jeste unapređenje zaštite dece u uličnoj situaciji od nasilja i zloupotrebe dečjeg rada, kao i smanjenje njihove stigmatizacije u opštoj populaciji i senzitivisanje medija u izveštavanju o temama koje se tiču najosetljivije dece.
Кроз дискусију и едукативне радионице, као и продукцију документарног филма и видео клипова, студенти и студенткиње су се на свој начин укључили у процес рада против насиља. Чувајући достојанство жртве, предложили су визуелна решења медијских садржаја усмерених ка оснаживању и показивању солидарности са особама које су изложене насиљу.
projekat promoviše rodnu ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava kao preduslova za prevenciju nasilja u porodici. Sa ciljem da podstakne diskusiju među mladima i ukaže na važnost njihovog javnog angažovanja u temi ljudskih prava, učesnici u projektu su budući implementatori Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji će unaprediti svoje znanje u oblasti prevencije i zaštite od nasilja, a zatim ga primeniti u praksi.
U dokumentarnom filmu Jezik i stvarnost, predstavnice i predstavnici stručne javnosti, kao i sami jezički praktičari i praktičarke, govore o važnoj ulozi koju jezik ima u formiranju mišljenja i stavova u društvu.
Kod visoko pozicioniranih političara, verskih vođa i akademika, povećan je broj slučajeva govora protiv rodne ravnopravnosti, kao i sve više mizoginih izjava. Promovišu se i konzervativne ideje o tradicionanom položaju žene. Ovo vreme favorizuje klasičnu ulogu muškarca, a s druge strane, usled siromaštva, svi su, i muškarci i žene, pred izazovom kako preživeti.
U šest polusatnih emisija, učesnice i učesnici TV serijala JEDAN SIN I JEDNA ć., govore o tome: Kako je biti žena u javnom životu Srbije? Da li je moguće postizanje rodne ravnopravnosti bez većeg uključivanja muškaraca u tu oblast? Da li je obrazovanje devojčica i žena ključ u borbi protiv nasilja? Ko su muškarci feministi i šta to znači u našim uslovima? Postoje li predrasude i stereotipi u odnosu na to ko je žrtva i kako ona izgleda? Zašto žene ostaju u nasilnim vezama? Kakav je uticaj, moć medija u borbi protiv nasilja prema ženama? Koji je značaj grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama?
Kroz Univerzitetsku debatu/panel diskusiju u Beogradu, Medijsku radionicu u Novom Sadu, učešće građana u Nepristajanju, kao i produkciju video klipova nastalih na osnovu diskusije na radionicama, projekat Novinarke protiv nasilja prema ženama u medijima ukazuje na neophodnost poštovanja ljudskog dostojanstva, profesionalne etičnosti, nestereotipnog prikazivanja žena i muškaraca u medijskom izveštavanju, čime promoviše rodnu ravnopravnost i zaštitu ljudskih prava kao preduslova za prevenciju nasilja prema ženama i devojčicama
REGIONALNA DEČIJA FILHARMONIJA inspiriše dalje odnose u regionu, uprkos često nerazumevanju i nesporazumima kao posledici građanskog rata koji se desio nekoliko decenija ranije. Iskustvo Regionalne dečje filharmonije, snimanje i gledanje ovog dokumetarnog filma i dikusija tim povodom, mogu samo da doprinesu da se svi učesnici bave zajedničkom budućnošću, manje deklarativno, manje iz dnevno-političkih interesa, a više suštinski, boreći se za zajednički interes i prosperitet.
U cilju ojačavanja žrtve nasilja u porodici i rešenja koja proističu iz novousvojenog Zakona, zamenici javnih tužilaca, radnici Centara za socijalni rad, policijski službenici, lekari, advokati, predstavnici nevladinih organizacija, Nacionalne službe za zapošljavanje, obrazovnih institucija i lokalnih medija, iz Niša i Novog Sada, učestvujući u okruglom stolu/diskusiji, razmenili su svoja iskustva u sprovođenju Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Kroz snimanje i emitovanje četiri okrugla stola u kojima su učestvovali predstavnici Centara za porodični smeštaj i usvojenje, Zavoda za vaspitanje dece i omladine, vaspitači, psiholozi, socijalni pedagozi, psihijatri, hranitelji, socijalni radnici, kao i novinari koji su imali priliku da im postavljaju pitanja, ostvarena je mogućnost da se javnosti ukaže na neophodnost uspostavljanja i licenciranja specijalističke usluge – Resursnog centra, za decu sa problemima u ponašanju i njihove porodice.
Kroz TV serijal i Multimedijalnu izložbu, senzitiviše javnost, pokazuje njihovu solidarnost sa osetljivim grupama i utiče na povećanje znanja i osnaživanje drugih žena da preduzmu potrebne korake u poboljšanju svog položaja. Kroz priče žena iz osetljivih grupa, pristupom njihovom položaju u društvu otvoreno i kritički, diskusijom o načinu rešavanja njihovog položaja i prava, projekat nudi realnu sliku pravnog i socijalnog uvida u ovu kontroverznu temu.
U osam polusatnih TV intervjua sa istaknutim stručnjacima, analizira različiite situacije i procedure u kojima maloletnici mogu da se nađu u pravosudnom sistemu – od dece u brakorazvodnim parnicama, maloletnika osuđenih na zatvor ili vaspitno popravni dom, dece žrtve nasilja u porodici, svedocima u krivičnim postupcima, pristupu dece obrazovanju, dece u zločinima u vezi sa trgovinom ljudima, do prava dece u najsiromašnijim porodicama na finansijsku i socijalnu pomoć.
Dokumentarni film u kojem govore žene žrtve porodičnog nasilja.
U organizaciji Pravne klinike za pitanja diskriminacije, na Pravnom fakultetu u Beogradu , prikazan je dokumentarni film “Connection/Konekšn”, o sličnostima i razlikama među stavovima studenata Beogradskog i Stenfordskog Univerziteta u Americi, koji je isprovocirao razmišljanja studenata Pravnog, Arhitektonskog fakulteta i Kriminalističko policijske akademije.
TV serijal od šest epizoda o uključivanju u samostalan život dece i mladih koji izlaze iz institucija socijalnog staranja u koje su dospeli iz različitih razloga – zato što nemaju roditeljsko staranje, ili su u sukobu sa zakonom, ili imaju smetnje u razvoju, ili su bili izloženi nasilju.
Dokumentarni film uporednim predstavljanjem stavova studenata Beogradskog i Stenfordskog univerziteta, istražuje vrednosne orijentacije mladih čija su razmišljanja uslovljena i obeležena drugačijim društvenim, ekonomskim i kulturnim okruženjem.
TV serijal je zamišljen kao niz intervjua sa intrigantnim intelektualcima iz Srbije koji kroz svoj rad promovišu vrednosti i izazivaju građane da se odlučno uključe u promenu političkog, društvenog i ekonomskog okruženja, da povećaju svoju posvećenost i podstaknu odgovornost za izgradnju demokratskog društva.
Radio serijal prikazuje aktuelnu sociološku sliku, kompleksne društvene promene – tranziciju, kojima retko koja generacija ima priliku da bude savremenik. Serijal kroz stavove mladih istražuje funkcionisanje institucija koje se bave mladima kao nosiocima budućeg razvoja društva, promoviše angažovanje mladih u društvu, od rešavanja socijalnih odnosa, do želje da se uključe u rešavanje društvenih problema.
Prateći sudbine tri osamnaestogodišnje devojke, ali i njihovih majki, jer je taj odnos neprocenjiv u periodu odrastanja, nastaje film o adolescentskoj drami odrastanja u okruženju koje promoviše besmisao i beznađe.
Svrha projekta je podizanje svesti javnosti o problemima s kojima se suočavaju deca bez roditeljskog staranja. Kroz javnu debatu, pružena je jedinstvena prilika, ne samo za gledaoce da postavljaju „vruća“ pitanja, već i za donosioce odluka na različitim nivoima da razmisle o trenutnoj praksi, jasno iznesu postojeće prepreke za promenu sistema zaštite dece i, otvoreno, ponekad vrlo emotivno i burno, diskutuju o mogućim opcijama u reformi u sektoru zaštite dece u Srbiji.
Sniman na osnovu projekta “Radeći zajedno na zaštiti dece” organizacije Save the Children, bavi se poboljšanjem usluga sistema socijalne i dečje zaštite u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu.
Cilj ovog filma (21:30) je da kroz uspešne priče programa naglasi značaj koji zajednički rad i saradnja više različitih aktera ima na dalje uspešno sprovođenje Strategije i reforme.
Kreiranje socijalne politike je jedno važno socijalno pitanje i država nema pametniji posao nego da brine o svojoj deci, o tome kakvi će ljudi postati, jer od toga zavisi kakva će nam država biti. Serijal od osam polusatnih epizoda predstavlja sistem socijalne zaštite iz perspektive onih koji rade u tom sistemu i stručnjaka specifičnog iskustva iz oblasti brige o deci i prava dece.
Istražuje kako žive deca u porodici, a kako u institucijama koje se bave brigom i zaštitom dece bez roditeljskog staranja. Kroz njihove lične priče, kroz priče usvojiteljskih i hraniteljskih prodica, film prikazuje da li se i šta promenilo u sistemu odlučivanja u socijalnoj zaštiti, da li predrasude, nesvojstvene razvijenom društvu, i dalje vladaju srpskim mentalitetom, da li su u sistemu dozvoljene emocije ili se sve svodi na socijalnu prihvatljivost?
Serijal je fokusiran na promovisanje malog preduzetništva u Srbiji i želi da pokrene sve one koji bi da aktivno učestvuju u pozitivnim promenama. U dvanaest polusatnih TV emisija, dvanaest izabranih promovišu talenat, inventivnost, jedinstvenost i srpski izvozni brend.
Pad režima i svrstavanje Srbije među države u tranziciji, uslovili su dilemu i temu novog TV serijala SOFA – Kako da sačuvamo autonomnu kritičku poziciju, individualnost, a da istovremeno ostvarimo komunikaciju sa Evropom?
U prethodnom režimu pojmovi kao sto su moral, krivica, nacija, autoritet, pravda, toliko su se ofucali da ne znače više ništa. O njima govore poznate ličnosti vizuelno predstavljene u situaciji u kojoj nikada nisu bili, ili u situaciji koja ih najbolje prikazuje.
Serija doprinosi „demetropolitizaciji“ naše zemlje i afirmisanju lokalnog, različitog i pojedinačnog. Glavni junaci govore o kriterijumima, „potrošenosti“ morala, komunikaciji, sistemu vrednosti, autoritetu, promenama, idealima, ideologiji, korupciji, tranziciji, nezavisnosti, uspehu, tradiciji, mentalitetu…
Preispitivanje odgovornosti intelektualne elite za sve što nam se dešavalo, kao i odgovor na pitanje da li su ćutanjem intelektualci pristali na sve što nam se dešavalo, osnovna je ideja TV serijala. Ambicija projekta je da utiče na demokratizaciju, unapređenje i promociju ljudskih prava na lokalnom nivou, a u cilju trajnog poboljšanja životne svakodnevnice građana.
'/%3E%3C/svg%3E){kind=small}
