Jedinstven stav je da političari treba da zauzimaju upravo onoliki značaj kolike su i njihove, od plastelina, napravljene figure, da, konačno, posle deset godina, treba da prevaziđemo priče koje nas dele, a tiču se toga koliki je ko patriota i da li su izdajnici svi oni koji puše Marlboro i piju koka kolu?
Suočeni sa zabranama medijskog i ljudskog kretanja, poslednjih deset godina, mnogo ljudi je napustilo Jugoslaviju, Srbiju, Beograd, u potrazi za drugačijom stvarnošću.“BOM DIA“ je video o onima koji su u traganju za pristojnim i normalnim životom izabrali Portugal, ultra-perifernu zemlju, u samom kutku Evrope.
Kampanja namenjena obrazovanju biračkog tela. organizovana je u septembru 2000. godine pred savezne izbore u SR Jugoslaviji. Ciljna grupa kampanje InfoUdar bili su obični ljudi, a osnovni cilj njihovo uključivanje u predizborni proces i davanje mogućnosti da se oglase u medijima.
ĆIBU-ĆIBA se bavi prepoznavanjem vrednosti, preostalim urbanim mestima, klubovima, pozorišnim scenama, protestima protiv ukidanja slobode štampe i zabrane rada nezavisnih medija.
Video o ljubavnoj vezi radio voditelja ispričanoj kroz razmišljanja slušalaca noćnog kontakt – programa. Ova priča pokazuje da svaka ljubav razrešava ista pitanja. Kao što i u ljubavi postoji borba protiv osećanja zavisnosti, gubitka samopouzdanja, identiteta i slobode, tako smo i u svakodnevnom životu suočeni sa istim emocijama. Elementi ove ljubavne veze su i metafora društva u kojem živimo.
Video o predstavama „Džepnog pozorišta M“ neuropsihijatrijske bolnice „Dr. Laza Lazarević“.u Beogradu, pokušaj je da se, pored pitanja straha od ludila i smrti, razreši i pitanje straha od slobode.
Od 1991. do 1994. u London se iselilo oko 15 000 ljudi iz Beograda. Među njima su i moji prijatelji koji su srce Beograda menjali za nepostojeću londonsku maglu, Capitol radio i, možda, refjudži status. Da li je danas odlazak, još uvek, stvar ličnog izbora: Pokupiš se, pa odeš?!
„Isprepletanost muzike, književnosti, slikarstva, filma – to sve zajedno u urbanom ruhu – nešto je što u „FRASU“ objedinjuje sasvim različite ličnosti, različitih generacija, biografija i opredeljenja. Grad više nije ono što je nekada bio i muzika je neka vrsta poslednjeg skloništa. Muzika ostaje kao poslednji znak prepoznavanja…“
(Velimir Kazimir Ćurgus, „Politika“)
Slikanjem na životinjskim kožama, slikar i karikaturista Milenko Mihajlović, pokazuje svoj odnos prema ratu. Ako može da se manipuliše ljudima, zašto ne bi moglo da se manipuliše kožama?! On to, kako kaže, radi u cilju umetnosti.
Prikaz knjige pisca Srđana Valjarevića
