MEDIJSKA RADIONICA
Novinarke protiv nasilja
prema ženama u medijima
Pripadnici nove generacije, oba pola, rođeni i odrasli u ovom društvu, takođe su uključili rodne stereotipe i određeni stepen seksizma u svoj sistem vrednosti, bilo kroz porodicu ili kroz obrazovni sistem.
Pored osnovnog znanja o ovom pitanju, potrebno je i da razviju sposobnost, ne samo za učenje teorije, već i za promenu usvojenih porodičnih normi prihvatanjem progresivnijeg pristupa zasnovanog na povećanoj svesti da u Srbiji svake godine 30 do 40 žena je ubijeno u incidentima rodno zasnovanog nasilja.
Oni će, u bliskoj budućnosti, preuzeti odgovornost za pravne i društvene aspekte funkcionisanja srpskog društva i važno je da im se omogući da to rade na pravilan način, primenjujući zakon, poštujući ljudska prava, rodnu ravnopravnost i nultu toleranciju prema bilo kojoj vrsti nasilja.
Zato je važno da čujemo njihove stavove iznete na Univerzitetskoj debati u Beogradu i Medijskoj radionici u Novom Sadu, uz mogućnost dodatne diskusije i komentara na društvenim mrežama.
Projekat je finansijski podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.
O Medijskoj radionici
dr Smiljana Milinkov
Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Dr Smiljana Milinkov, docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, masterirala je na Fakultetu političkih nauka na odseku novinarstvo, a doktorirala na interdisciplinarnim rodnim studijama Univerziteta u Novom Sadu. Rodne teme su jedan od fokusa u njenom pedagoškom i istraživačkom radu, kao i u novinarskom poslu koji je radila na Radiju 021.
„Htela bih da prenesem svoje dvadesetogodišnje iskustvo u ovoj temi, da pokrenemo diskusiju. Isto tako, imam potrebu za neprekidnim učenjem, tj. da čujem šta misle mladi ljudi u vezi sa rodnom diskriminacijom, patrijarhalnim okvirom, rodnim stereotipima, obrazovanjem, kao i koliko mediji doprinose širenju, ili možda daljem utemeljivanju rodnih predrasuda i koliko se u medijima minimizira problem rodno zasnovanog nasilja? Jer, koliko god se bavimo pitanjem roda, jako su čvrsti koreni koje vučemo, načini na koje smo vaspitane, obrazovane, ne samo žene, nego i muškarci.“
dr Nada Padejski Šekerović
Sigurna kuća u Novom Sadu
Dr Nada Padejski Šekerović, psihološkinja, rukovoditeljka Sigurne kuće u Novom Sadu, osim teme nasilja u porodici kojom se bavi poslednjih 14 godina, bavi se i temom trgovine ljudima, trgovine ženama. Osim svog formalnog zaposlenja, članica je i Nacionalne mreže za rad sa počiniocima nasilja, pokrajinskog tima za rodnu ravnopravnost i jedna od autorki Akcionog plana za rodnu ravnopravnost, kao i saradnica u nastavi na Fakultetu TIMS u Novom Sadu.
„Htela bih da prenesem svoje dvadesetogodišnje iskustvo u ovoj temi, da„Želim sa vama da podelim svoje iskustvo rada u Sigurnoj ženskoj kući gde sam razgovarala sa 7000 žena-žrtava nasilja i trgovine ljudima. Pokušaću danas da vam prenesem ono što njih muči i koji su to problemi sa kojima se one suočavaju, kakakv je odnos medija prema žrtvinim osećanjima i stanjima. Nadam se da će danas doći do razmene znanja, ali i emocija, jer mi moramo ovoj temi da pristupamo i sa kognitivnog stanovišta, ali i sa emotivnog.“
Milica Kravić Aksamit i Tamara Srijemac
Novinarke protiv nasilja prema ženama
Milica Kravić Aksamit i Tamara Srijemac, članice su grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama, autorke emisije „Žena u kutiji“, na prvom programu Radija Novi Sad. U fokusu su im rodne teme. Ove godine su osnovale Autonomni festival žena.
Organizatori:
ShockART i Kulturna stanica Eđšeg u Novom Sadu.
Učesnici i učesnice:
- studenti i studentkinje novinarstva, psihologije, socijalnog rada i književnosti.
- dr Nada Padejski Šekerović, ekspertkinja, psihološkinja, rukovoditeljka Sigurne kuće u Novom Sadu
- Milica Kravić Aksamit i Tamara Srijemac, ekspertkinje, članice grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama, autorke emisije „Žena u kutiji“, radio Novi Sad.
- dr Smiljana Milinkov, moderatorka, docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
- Olivera Miloš Todorović, rediteljka i osnivačica NGO ShockART i članica grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama
MOTIVI DOLASKA NA MEDIJSKU RADIONICU
Anja Cvetanović, studentkinja književnosti
Mi na fakultetu dosta radimo o položaju žena u delima modernista, realista. To je neki segment u prošlosti i mene zanima šta se do danas promenilo, jer ne deluje da se baš dosta toga promenilo, kao i kako žurnalisti rade na tome.
Slavica Sapunović, studentkinja žurnalistike
Interesuje me šta može da se uradi za žene nad kojima je počinjeno nasilje?
Nikolina Kuruzović, profesorka socijalne patologije, TIMS
Obrađujemo ovu temu u okviru našeg predmeta, ali mi je bilo interasantno da čujem razmišljanja iz medija
Jovana Horvat, studentkinja žurnalistike
Nemam svest o tome koliko je nasilje nad ženama kod nas zastupljeno, a da mi ni ne znamo. Ili se o tome ne priča, ili se priča na pogrešan način.
Matija Blagojević, student žurnalistike
Siguran sam da je svaka žena koju poznajem doživela neki vid nasilja
Radionica
Utisci učesnika i učesnica
Treba da se diže svest o fenomenu nasilja i borbi protiv njega
Citirala bih mog prijatelja i kolegu Vuka Gvozdenovića koji mi kaže kad sam tužna – Kaća, ti si žena, ti možeš sve
Borba i upornost
Snaga
Uvek treba prijaviti i širiti dalje
Obrazovati se svakog dana
Nisi kriva
Osnažiti sve žene, generalno, pogotovu one koje su preživele bilo kakvu vrstu nasilja
Prijavi, nisi sama
Ne sme se ćutati
Ne okreći glavu
Podigni glas
Reaguj
Treba da se više i otvoreno, slobodnije priča o tome i da se pruži pomoć kome god je potrebna
Moramo osvestiti malo žene i reći im, nasilje nije normalno i ne treba da se trpi. Ne mora da se trpi.
Svako može biti žrtva i važno je prijaviti
Objektivnost, edukacija, vaspitanje i obrazovanje
Poštovanje prema samoj sebi i svest da zaslužujemo poštovanje
Ja bih samo rekao hrabra, zato što je za sve akcije koje žene treba da sprovedu u borbi protiv nasilja potrebna hrabrost.
Nismo same. Uvek treba da potražimo ili stručnu pomoć ili pomoć prijatelja.
Nikad ne treba ćutati i držati to u sebi.
Za nasilje nema opravdanja i da niko, ni zbog čega, nije dužan da trpi
Treba da se držimo zajedno
Rekla bih zahvalnost, zato što sam dobila priliku da budem deo svega ovoga
Solidarnost
Važno je da se slušamo i osluškujemo više, ne sam oda progovorimo, nego da imamo sluha za druge
Moja reč je uvek poverenje. Poverenje je ključno za ceo proces izlaska iz bilo kog problema. A naročito iz problema izloženosti pri nasilju u porodici i rodno zasnovanog nasilja.
