Video o predstavama „Džepnog pozorišta M“ neuropsihijatrijske bolnice „Dr. Laza Lazarević“.u Beogradu, pokušaj je da se, pored pitanja straha od ludila i smrti, razreši i pitanje straha od slobode.
Od 1991. do 1994. u London se iselilo oko 15 000 ljudi iz Beograda. Među njima su i moji prijatelji koji su srce Beograda menjali za nepostojeću londonsku maglu, Capitol radio i, možda, refjudži status. Da li je danas odlazak, još uvek, stvar ličnog izbora: Pokupiš se, pa odeš?!
„Isprepletanost muzike, književnosti, slikarstva, filma – to sve zajedno u urbanom ruhu – nešto je što u „FRASU“ objedinjuje sasvim različite ličnosti, različitih generacija, biografija i opredeljenja. Grad više nije ono što je nekada bio i muzika je neka vrsta poslednjeg skloništa. Muzika ostaje kao poslednji znak prepoznavanja…“
(Velimir Kazimir Ćurgus, „Politika“)
Slikanjem na životinjskim kožama, slikar i karikaturista Milenko Mihajlović, pokazuje svoj odnos prema ratu. Ako može da se manipuliše ljudima, zašto ne bi moglo da se manipuliše kožama?! On to, kako kaže, radi u cilju umetnosti.
Prikaz knjige pisca Srđana Valjarevića
Део пројекта: Жртва и њено право на достојанство (у медијима)
Снимљени материјал са радионица, произвео је ТВ емисију (50 мин) и 23 видео клипа.
