Dokumentarni film Deca bez adrese dobio je Nacionalnu nagradu za dostojno izveštavanje o siromaštvu i socijalnoj isključenosti „REFLEKSIJA“ u kategoriji TV priloga.
Cilj produkcije TV dokumentarnog filma (50 min) „Deca bez adrese“ i 11 video klipova, jeste unapređenje zaštite dece u uličnoj situaciji od nasilja i zloupotrebe dečjeg rada, kao i smanjenje njihove stigmatizacije u opštoj populaciji i senzitivisanje medija u izveštavanju o temama koje se tiču najosetljivije dece.
Кроз дискусију и едукативне радионице, као и продукцију документарног филма и видео клипова, студенти и студенткиње су се на свој начин укључили у процес рада против насиља. Чувајући достојанство жртве, предложили су визуелна решења медијских садржаја усмерених ка оснаживању и показивању солидарности са особама које су изложене насиљу.
projekat promoviše rodnu ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava kao preduslova za prevenciju nasilja u porodici. Sa ciljem da podstakne diskusiju među mladima i ukaže na važnost njihovog javnog angažovanja u temi ljudskih prava, učesnici u projektu su budući implementatori Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji će unaprediti svoje znanje u oblasti prevencije i zaštite od nasilja, a zatim ga primeniti u praksi.
U dokumentarnom filmu Jezik i stvarnost, predstavnice i predstavnici stručne javnosti, kao i sami jezički praktičari i praktičarke, govore o važnoj ulozi koju jezik ima u formiranju mišljenja i stavova u društvu.
Kod visoko pozicioniranih političara, verskih vođa i akademika, povećan je broj slučajeva govora protiv rodne ravnopravnosti, kao i sve više mizoginih izjava. Promovišu se i konzervativne ideje o tradicionanom položaju žene. Ovo vreme favorizuje klasičnu ulogu muškarca, a s druge strane, usled siromaštva, svi su, i muškarci i žene, pred izazovom kako preživeti.
U šest polusatnih emisija, učesnice i učesnici TV serijala JEDAN SIN I JEDNA ć., govore o tome: Kako je biti žena u javnom životu Srbije? Da li je moguće postizanje rodne ravnopravnosti bez većeg uključivanja muškaraca u tu oblast? Da li je obrazovanje devojčica i žena ključ u borbi protiv nasilja? Ko su muškarci feministi i šta to znači u našim uslovima? Postoje li predrasude i stereotipi u odnosu na to ko je žrtva i kako ona izgleda? Zašto žene ostaju u nasilnim vezama? Kakav je uticaj, moć medija u borbi protiv nasilja prema ženama? Koji je značaj grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama?
Kroz Univerzitetsku debatu/panel diskusiju u Beogradu, Medijsku radionicu u Novom Sadu, učešće građana u Nepristajanju, kao i produkciju video klipova nastalih na osnovu diskusije na radionicama, projekat Novinarke protiv nasilja prema ženama u medijima ukazuje na neophodnost poštovanja ljudskog dostojanstva, profesionalne etičnosti, nestereotipnog prikazivanja žena i muškaraca u medijskom izveštavanju, čime promoviše rodnu ravnopravnost i zaštitu ljudskih prava kao preduslova za prevenciju nasilja prema ženama i devojčicama
REGIONALNA DEČIJA FILHARMONIJA inspiriše dalje odnose u regionu, uprkos često nerazumevanju i nesporazumima kao posledici građanskog rata koji se desio nekoliko decenija ranije. Iskustvo Regionalne dečje filharmonije, snimanje i gledanje ovog dokumetarnog filma i dikusija tim povodom, mogu samo da doprinesu da se svi učesnici bave zajedničkom budućnošću, manje deklarativno, manje iz dnevno-političkih interesa, a više suštinski, boreći se za zajednički interes i prosperitet.
U cilju ojačavanja žrtve nasilja u porodici i rešenja koja proističu iz novousvojenog Zakona, zamenici javnih tužilaca, radnici Centara za socijalni rad, policijski službenici, lekari, advokati, predstavnici nevladinih organizacija, Nacionalne službe za zapošljavanje, obrazovnih institucija i lokalnih medija, iz Niša i Novog Sada, učestvujući u okruglom stolu/diskusiji, razmenili su svoja iskustva u sprovođenju Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Kroz snimanje i emitovanje četiri okrugla stola u kojima su učestvovali predstavnici Centara za porodični smeštaj i usvojenje, Zavoda za vaspitanje dece i omladine, vaspitači, psiholozi, socijalni pedagozi, psihijatri, hranitelji, socijalni radnici, kao i novinari koji su imali priliku da im postavljaju pitanja, ostvarena je mogućnost da se javnosti ukaže na neophodnost uspostavljanja i licenciranja specijalističke usluge – Resursnog centra, za decu sa problemima u ponašanju i njihove porodice.
