Кроз дискусију и едукативне радионице, као и продукцију документарног филма и видео клипова, студенти и студенткиње су се на свој начин укључили у процес рада против насиља. Чувајући достојанство жртве, предложили су визуелна решења медијских садржаја усмерених ка оснаживању и показивању солидарности са особама које су изложене насиљу.
Зашто је важно да овоме разговарамо?
У Србији сваке године буде убијено 22 жене у родно заснованом насиљу. Важно је да реагујемо, јер постоји општа клима одобравања насиља у друштву. Насиље у породици је нешто што се не може завршити преко ноћи. Једини начин да се из тога изађе јесте едукација, разговор, освешћивање, освешћивање
личних предрасуда.
Зашто су студенти и студенткиње циљна група?
Истраживање је показало да су и студенти на нивоу Универзитета склони родним предрасудама. Ставови младих показују да је насиље нормализовано и да се родно засновано насиље не препознаје.
Зашто су важни медији?
Стереотипним извештавањем, насиље се нормализује у јавном мњењу, а преживеле се излажу додатном малтретирању и ризику. Детаљно наративно изношење графичких приказа сцена насиља унижава достојанство преживеле/жртве и даје идеје за насилничко понашања другим насилницима. Извештаји медија су често праћени фотографијама/снимцима који приказују насиље, жртве/преживеле и починиоце на неадекватан и стереотипан начин.
Жена се чак 11 пута враћа у насилну заједницу, што је веома велика бројка. Неке жртве које су биле у озбиљно високом ризику да буду убијене, кроз ту сарадњу са институцијама су спашене.
Према медијским извештајима и сазнањима Аутономног женског центра, у Србији су од почетка године убијене најмање 22 жене у породично-партнерском насиљу, од којих је трећина, претходно, насиље пријављивала институцијама. Држава Србија стално позива жртве насиља у породици да пријављују насиље, а да ли чини довољно да се поступање свих професионалаца уједначи тако да све жртве остваре своје право на заштиту?
Захваљујући медијима многи случајеви породичног насиља изашли су у јавност. А, с друге стране је, поготово у последње време, огромна одговорност медија у ширењу једне врло лоше, стереотипне слике породичног насиља која не доприноси решавању проблема и уопште сузбијању броја насиља над женама.
